Moguće kombinacije koje uključuju implantate danas su veoma brojne.Implantom možemo da nadoknadimo samo jedan zub koji nedostaje,grupu zuba ili kompletan zubni niz u jednoj ili obe vilice.

Implantati takodje mogu da nose i retencione elemente za prihvatanje proteza.

Implantat je šraf od titanijuma koji se postavlja u kost na mesta gde nam nedostaje jedan ili više zuba.Nakon postavljanja u kost sledi period oseointegracije u kojem kost treba da uraste u navoje implantata i na taj način ga učvrsti.Taj period traje od 2 do 6 meseci.

Nakon tog perioda u implantat se postavlja suprastruktura na kojoj se izradjuje kruna ili most koji su cementom ili zavrtnjem fiksirani za implantat.

U bezubim vilicma sa veoma resorbovanim alveolarnim grebenovima implantati su se takodje pokazali kao odlično rešenje.U takvim situacijama

mogu da se postave četiri implantata u gornju vilicu i dva u donju,a na njima se nalaze kopče(lokatori).Zatim se naprave proteze koje se kopčaju za implantate i veoma čvrsto i stabilno stoje u ustima.Takodje i estetski mogu da se dobiju odlična rešenja,obzirom da proteza može da nadoknadi i resorbovanu kost,što nam omogućava da u nju postavimo zube koji nisu predugački i koji položajem,oblikom i veličinom najviše odgovaraju fizionomiji lica.

Osnovni uslov da bismo se uopšte odlučili za implantat kao rešenje je da kost na tom mestu ima odgovarajuće dimenzije.U nekim slučajevima moguće je odredjenim intervencijama povećati dimenzije kosti,ukoliko je to neophodno.Ipak,postoje i situacije u kojima nije moguće postaviti implantat i tada se odlučujemo za neko drugo rešenje koje je najbolje za tu situaciju.